• hidropično bubrenje nastaje zbog povećane propusnosti stanične membrane uzrokovane oštećenjem
• oštećenje može nastati zbog brojnih razloga, najvažnija su ova tri:

<aside> ⚙

Strukturno oštećenje stanične membrane

• (2 sloja lipida, između kojih su brojne bjelančevine i ugljikohidrati - glikolipidi i glikoproteini)
• oštećenje makromolekula će dovesti do efekta “rupe u zidu” kroz koju će nesmetano prolaziti tvari (prvenstveno natrij i voda) iz međustaničnog prostora u stanicu
• strukturno oštećenje može nastati djelovanjem:
  • vanjskih faktora - fosfolipaza iz zmijskog otrova
  • unutarnjih faktora - aktivacija endogene fosfolipaze (pohranjena u hijaloplazmi) ili oštećenja jezgre koje dovodi do poremećaja sinteze strukturnih proteina

</aside>

<aside> ⚙

Inhibicije enzima u sklopu stanične membrane

• enzimi vezani za staničnu membranu su osjetljivi na djelovanje različitih inhibitora, otrova, lijekova i metabolita
• živine soli - razaraju disulfidne veze (S-S) nužne za održavanje tercijarne strukture enzima
  • živin klorid u malim količinama ima inhibicijski učinak uz prisutno stanično bubrenje stanica proksimalnih bubrežnih kanalića, te se zbog toga nekoć rabio kao diuretik
  • živin klorid u većim količinama uzrokuje teško oštećenje bubrežnih stanica (vidljivo pri otrovanju ili samoubojstvu)

</aside>

<aside> ⚙

Pomanjkanje energije

• inhibicija oksidativne fosforilacije
• nedovoljna opskrba metabolitima ili kisikom
• procesi koji oštećuju stanicu i/ili mitohondrije </aside>